U trenutku kada biramo proizvod sa police pitamo se da li je on kvalitetan, ali podrazumevamo da je bezbedan. Niko ne kupuje proizvod sa police sa ciljem da se otruje, zato o tome ni ne razmišljamo prilikom kupovine.
Prva stvar koja privuče pažnju prikiom kupovine proizvoda je njegov dizajn, a tek nakon uzimanja proizvoda u ruke, pojedini kupci koji imaju svest o tome, proveravaju rok trajanja i sastav koji je opisan na deklaraciji proizvoda.
U pripremi webinara razmatrao sam na koji način da prikažem nivo bezbednosti hrane, pa sam istraživao nekoliko parametara : broj obolelih koji imaju stomačne tegobe, broj opoziva proizvoda ili broj zahteva u GFSI sertifikacionim šemama.
Međutim, svi navedeni parametri imaju mnogo varijabli koje potiču iz okolnih dešavanja te je bilo jako teško dolučiti se za samo jedan parametar. Ipak, kroz webinar je jednim jednostavnim grafičkim prikazom predstavljen razvoj sistema bezbednosti hrane, a kroz svaki deo grafika opisani su zahtevi koji su pratili taj razvoj.
Na kraju webinarom je prikazano i kako će se sistemi bezbednosti hrane menjati kroz trenutne trendove – EFSA odobrila insekte kao hranu, studenti iz Izraela napravili med bez pčela, novi izvori proteina – kultivisano meso i dr.
Zaključeno je da postojeća definicija sistema bezbednosti hrane nije kompletna i da se fokusira samo na kratkoročne efekte koje omogućava bezbedan proizvod. Revidirana definicija bi trebalo da se fokusira na dugoročne efekte bezbednosti proizvoda, pa će izazov za proizvođače biti da se u budućnosti više bave sa bolestima izazvanim hranom poput dijabetesa, gojaznosti, kancera…
Ozbiljan proizvođač je onaj koji preuzme odgovornost da kroz svoje proizvode zaštiti zdravlje konzumenta u dugoročnom smislu.
To bi značilo reviziju analize opasnosti i fokus na potencijalne opasnosti iz hrane koje dokazano utiču na nastanak bolesti poput kancera.
Dodaj komentar