Mnogo puta smo čuli kako je hrana u Americi jako loša, prepuna hormona, antibiotika, GMO hrana. Međutim, nismo konkretno čuli za primere i postupke koji dovode do tako lose hrane.

Pre neki dan list Guardian objavio je interesantan članak gde govore o nekoliko tehnika koje amerikanci primenjuju u industriji hrane, a koje su kod nas i u evropi zabranjene. Njihova zabrinutost je potekla od činjenice da bi Engleska Brexitom napustila evropsku uniju, i time i praksu evropskih zakona, čime bi dozvolila uvoz hrane iz amerike a time posledično uzrokovala negativne efekte na zdravlje svojih građana.

Danas govorimo o 5 stvari koje se koriste u industriji hrane u americi, i koje imaju svoje pozitivne i negativne strane.

Znamo da je Američka privreda zasnovana na velikom obrtu novca. Nekada ovaj obrt utiče na krajnji kvalitet proizvoda, ali nikada na bezbednosti. Cilj je uvek proizvesti bezbedan proizvod, a na koji način nije važno, pa je tako u Americi moguće koristiti razne tehnike u procesu kako bi ste dobili bezbedan proizvod.

Navešću vam jedan primer iz dnevnog života, Mc Donalds je bezbedan i retko ćete čuti da se neko otrovao od istog, međutim ukoliko se isti svakodnevno konzumira, definitivno će negativno uticati na zdravlje.

Kako to funkcioniše u Americi…

Hlorisanje sveđeg pilećeg mesa u klanici

Počnimo od hlorisanja svežeg pilećeg mesa u klanici. Proizvođačima je dozvoljeno da koriste procese pranja hlorom i drugim sredstva za dezinfekciju kako bi uklonili štetne bakterije koje su možda zarazile piliće tokom gajenja i klanja. EU je zabranila ovu praksu pre 22 godine, što je dovelo do dugotrajnog spora oko uvoza piletine iz Amerike. Američki prerađivački sektor je tvrdio da zabrana u EU nije zasnovana na nauci, ali EU je zabrinuta da hlor može prikriti slabije standarde higijene i dobrobiti životinja ranije u lancu ishrane. Evropska agencija za bezbednost hrane je zaključila da „hemijske supstance koje se nalaze u mesu živine ne predstavljaju neposrednu ili akutnu pretnju po zdravlje potrošača“, ali tim mikrobiologa sa Univerziteta Southampton otkrio je prošle godine da su neke bakterije ostale potpuno aktivne čak i nakon pranja hlorom .

Upotreba zabranjenih antibiotika

Izveštaj Soil Association o rizicima za hranu u trgovinskom sporazumu između Amerike i Engleske kaže da je upotreba “antibiotika po životinji u američkoj poljoprivredi u proseku šokantnih pet puta veća nego u Velikoj Britaniji”. Otpornost na antibiotike je jedna od najtežih pretnji javnom zdravlju s kojom se suočava svet, a istrage prošle godine od strane Službe za bezbednost i kontrolu hrane pokazale su da se snažni antibiotici još uvek koriste uprkos novim pravilima za suzbijanje njihovog korištenja i borbi protiv širenja smrtonosnih bolesti .

Podaci iz američkog istraživanja koje je Guardian pokazao pokazalo je da se 13 posebnih antibiotika koje je Svetska zdravstvena organizacija klasifikovalakao “kritično važno” za humanu medicinu još uvek koriste u lancima snabdevanja mesom.

Upotreba hormona

Proizvođači goveda u SAD-u i drugim zemljama koriste hormone kako bi izazvali brži i veći rast životinja, a isti ti hormone su zabranjeni u EU od 1989. godine. Australija i Amerika se zalažu za govedinu koja se tretira hormonima i koja je uključena u bilo koji budući trgovinski sporazum sa Engleskom, tvrdeći da je stav EU o toj temi potpuno pogrešan. EU trenutno dozvoljava određeni uvoz govedine iz SAD-a, ali to isključivo za visoko kvalitetno nehormonsko meso.

Upotreba Raktopamina

Raktopamin je hormon rasta koji se koristi za promovisanje “mršavosti” kod životinja prebacivanjem hranljivih materija u mišić i dalje od taloženja masti. Upotrebljava se u danima pre klanja i prilikom upotrebe ovog hormona, sve hranljive materije se prebacuju u mišić životinje, i tu ostaju do samog klanja, čime se povećava masa mišića. Međutim, ova praksa zajedno sa hranjljivim materijama povlači sa sobom i druge materije koje mogu imati uticaja na zdravlje konzumenata.

Dodavanje boja i aditiva

U SAD, proizvodi koji uključuju Žute 5 i 6, Crvene 3 i 40, Plave 1 i 2, Zelenu 3 i Narandžastu B su dostupni za kupovinu i ne zahtevaju etiketiranje. Engleska je zabranila ove boje za hranu nakon dvostruke studije iz 2007. godine koja je pokazala da je konzumiranje hrane obojene veštačkom bojom povećalo hiperaktivnost dece.

Dodaj komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *