Dakle, ta ambalaža postaje sastavni deo proizvoda, i kao sastavni deo proizvoda ista mora da zadovolji neke kriterijume kako bi se osigurala bezbednost upakovanog proizvoda.
Ti kriterijumi se prvenstveno odnose na sastav ambalaže i povezani su sa potencijalnim hemijskim opasnostima (npr. migracije materijala), sa mikrobiološkim opasnostima, fizičkim (npr. loš dizajn ambalaže ili kontaminacija prilikom proizvodnje) itd.
Prema tome, u proizvodnji ambalaže moraju biti primenjeni sistemi bezbednosti hrane, kako bi se osiguralo da ambalaža koju koristimo bude bezbedna. Jedna od strožijih sertifikacionih šema u ovoj oblasti je BRC GS packaging i u ovom vlogu sam razgovarao upravo o prethodnim temama sa Quality Managerom kompanije Roda Packaging, Strahinjom Kočijaševićem.
Strahinja i ja smo razgovarali o sledećem:
04:50 – predstavljanje kompanije i proizvoda
06:00 – izazovi proizvodnje ambalaže u situaciji epidemije
08:15 – prelazak sa klasičnih standarda za bezbednost hrane na BRC packaging
14:45 – kako se kompanija odlučuje da implementira i sertifikuje BRC
16:30 – zahtevi tržišta za nabavku iz održivih razvoja, FSC sertifikacija
18:00 – novi zahtevi BRC packaging, BRC audit
23:30 – analiza rizika za PRP
25:45 – potencijalne fizičke opasnosti u proizvodnji ambalaže
27:40 – upravljanje reklamacijama
30:00 – potencijalne opasnosti u proizvodnji ambalaže, alergeni
42:40 – kultura bezbednosti hrane
46:15 – prevare sa hranom u proizvodnji ambalaže
52:50 – usaglašavanje sa zakonskom regulativom
Zaključak je da u proizvodnji ambalaže moraju biti primanjena slična pravila kao i u proizvodnji hrane, a to sve iz razloga kontrole potencijalnih opasnosti koje kasnije mogu uticati negativno na zdravlje konzumenta ili na brend kompanije.
Dodaj komentar