U lancu snabdevanja hranom zahteve za transport definišu oni koji utovaraju sastojke ili oni koji ih istovaraju. Transporteri i logističari se prilagođavaju tim zahtevima. Zahtevi su nekada formirani prema implementiranim standardima za bezbednost hrane (IFS, FSSC, BRC...) kod utovarača/istovarača. Lanac snabdevanja hranom nije tako jednostavan.

Zapravo jedno transportno vozilo sa cisternom može da utovari sastojak mleko u prahu u Poljskoj, potom da to istovari u Italiji, a onda u Italiji da utovari neki drugi proizvod koji će istovariti u Nemačkoj. Uzmeđu svih istovara i sledećeg utovara transportno vozila mora da ode na pranje u stanicu za pranje. Upravo te stanice za pranje transportnih vozila nisu identifikovane kao FBO – Food Business Operator i nisu ravnopravni član lanca bezbednosti hrane.

Stanice za pranje transporntih vozila moramo posmatrati kao usluge u vezi bezbednosti hrane, a to dalje znači da iste moraju raditi prema nekim pravilima kako bi se prevenirala kontaminacija ili unakrsni kontakt sirovina koje su transportovane.

Iz tog razloga nastala je ENFIT Internacionalna Asocijacija za bezbednost hrane u lancu snabdevanja koja je definisala vodiče za bezbedni transport rinfuz priozvoda u cisternama, kontejnerima itd.

Pored toga ENFIT je definisao jedinstvene programe za pranje koji se koriste u stanicama i dodatno sertifikaciju stanica za pranje transportnih vozila, kao dokaz da stanice primenjuju visoke zahteve i mogu da deluju kao jednaki član lanca bezbednosti hrane.

U ovom webinaru govorio sam o zahtevima GFSI standarda za bezbednost hrane povezanih sa transportom, govorio sam o rizicima u transportu povezanim sa procesom pranja vozila, a takođe objasnio sam šta znači HQF sertifikacija.

Dodaj komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *