Evropu potresa još jedan skandal kada je u pitanju meso. Taman smo mislili da je skandal sa konjskim mesom završen i da je ta situacija podigla sve alarme da se ista ne ponove, međutim ovog puta jedan od najvećih izvoznika i proizvođača Poljska, izvozi prerađevine koje uključuju meso bolesnih životinja.
Da se ne dešavaju samo situacije u Evropi, kao po navici, period januar, februar je rezervisan za skandale sa mesom u Srbiji. Kod nas i ovog puta mehanički separisano meso, prema navodima medija uveženo upravo iz Evrope ispod svih propisanih kriterijuma i zahteva za takvo meso, a potom iskorišćeno za proizvode koji se proizvode kod nas.
Obe ove situacije se bave sa ozbiljnim prekršajima u sistemima bezbednosti hrane i zakonskim regulativama i obe ove situacije predstavljaju još jedan problem o kome danas govorimo, a to su “prevare sa hranom”.
Meso uginulih ili bolesnih životinja je korišćeno u daljoj preradi. Vrlo brzo je usledio komentar Poljske, i sva sreća dobili smo informacije da takva vrsta mesa nije ulazila na naše tržište. Ali onda, posle nekoliko dana desi se skandal sa mehanički separisanim mesom koje se u ogromnim količinama uvozi u Srbiju. Uprava za veterinu je imala mnogo posla u proteklim nedeljama kako bi dala komentare na ove dve situacije. Opet, sreća je da je uvezeno meso bilo kontrolisano i usaglašeno sa zahtevima propisanim u zakonskoj regulativi. Ipak, mi ovde govorimo o temi prevara sa hranom.
Pa hajde da definišemo onda prevare sa hranom – prema GFSI Position paper objavljenom u 2014 – Prevara sa hranom je opšti pojam koji obuhvata namernu zamenu, dodavanje, manipulisanje ili pogrešno predstavljanje hrane, sastojaka hrane ili ambalaže, deklaracije, lažne ili obmanjujuće izjave u vezi proizvoda, radi ekonomske dobiti, a koje bi mogle da naštete zdravlju konzumenta.
Prema tome vrlo je jasno da su obe situacije prevare sa hranom. Prva, jer je korišćena jeftina sirovina nezdravih životinja u daljoj proizvodnji, kako ne bi bilo gubitaka u količini i finansijskih gubitaka. U drugom slučaju ukoliko je upotrebljavan MSM koji je bio ispod propisanih normi, opet je to rađeno radi finansijske dobiti. Oba slučaja mogu ozbiljno da naštete ljudskom organizmu i stoga ovakva vrsta prevara sa hranom zahteva totalno drugačiji pristup kako proizvodne industrije, tako maloprodaje i definitivno vlasti, a opet uz pokretanje ozbiljnih izmena zakonske regulative koje će primeniti sisteme za zaštitu i kažnjavanje ovakvih slučajeva.
GFSI standardi se već nekoliko godina unazad bave ovakvim slučajevima i danas BRC, FSSC 22000, IFS imaju specifične zahteve da svaka organizacija koja se bavi proizvodnjom i prometom hrane mora da implementira prevenciju prevare sa hranom.
Kako? Za početak mora da proceni ranjivosti svog sistema i da sagleda gde sve organizacija može biti prevarena, potom mora da osmisli preventivne i kontrolne mere i na kraju da razvije jedan plan prevencije prevara sa hranom koji će preispitivati minimum jednom godišnje.
Ovo je vrlo aktuelna tema, i #addictedtofoodvlog će se u predstojećim vlogovima baviti konkretnije sa ovim slučajevima i zahtevima kako bi vas sve upoznao sa tematikom i kako bi smo lako prepoznali potencijalne prevare, a samim tim i zaštitili svoje zdravlje.
Dodaj komentar