Da bi prodavac zaštitio kupca on mora da razvije veoma stroge sisteme bezbednosti hrane. Upravo iz tih razloga maloprodajni lanci imaju najviše uticaja na izmene u zakonskoj regulativi u vezi hrane, ali i uticaja na razvoj različitih svetski priznatih standarda.

Tokom dvedesetih, bilo je mnogo kriznih situacija širom sveta koje su bile povezane sa trovanjima usled npr. dioksina ili listerije. Potom je nastao haos jer je svaki maloprodajni lanac razvijao svoj standard za bezbednost hrane i tako je od proizvođača koji radi za više lanaca zahtevano poštovanje više različitih standarda. Ovo je naravno uticalo na povećanje troškova u lancu snabdevanja hranom.

Zato je 2000. godine osnovana Globalna inicijativa za bezbednost hrane ili GFSI, sa ciljem da ista proceni koji standardi će biti provereni i prihvaćeni.

Danas u toj inicijativi se nalaze standardi poput IFS, BRC, FSSC 22000. Istraživanja u Americi su pokazala da 50% više kupaca, u odnosu na poslednjih 5 godina, ima veću svest o bezbednosti hrane koju kupuju, ali isto tako da je 40% izgubilo ukupni užitak u hrani upravo zbog zabrinutosti u vezi bezbednosti ali i kvaliteta hrane.

Kupci su danas svesniji deklaracija, oznaka na ambalaži, sastava proizvoda. Postoji svest o intolerancijama u vezi hrane, u vezi alergena i drugih zdravstvenih stanja povezanih sa hranom. Maloprodaja zato razvija bezbednije proizvode privatne robne marke, a fokus je da se ponude proizvodi koji su jeftiniji, jednostavniji, a bezbedniji. Ranije je označavanje informacija bilo samo na proizvodu, a sada imamo informacije svuda po radnji u vezi proizvoda, i njegovih karakteristika.

Sve navedeno je ono što kupci žele, međutim postoji nekoliko stvari koje kupci ne žele da vide u maloprodaji:

  • Prljava kolica i korpe za kupovinu. Istraživanje kaže da 85% kupaca nakon što kupi sveže pileće meso dodirne i kolica za kupovinu. Zato vam danas pakuju u maloprodajama meso u zaštitni papir pa potom i u kesu na odeljenju mesa.
  • Kada smo već kod mesa, ono što kupci ne žele da vide je da mesar direktno dodiruje meso, pa je neophodno da često pere ruke i menja rukavice.
  • Mušice na odeljenju voća i povrća su još jedan od problema koji kupci ne žele.
  • Niko ne bi voleo da vidi postupke ponovnog zagrevanja hrane, ili prepravljanje rokova trajanja hrane na odeljenju sa kuvanim gotovim jelima
  • Proizvodi koji su se odmrzli predstavljaju takođe problem koji kupci ne žele da vide.
  • Deformisana ambalaža, oštećena ambalaža proizvoda, a posebno ukoliko se boja sa ambalaže prenosi na proizvod, kupci to ne žele.
  • Kada su u pitanju pekarski proizvodi, gramaža se uvek dovodi u pitanje, ali isto tako kupci ne žele da im proizvodi imaju miris ili ukus na sredstva za čišćenje polica

Šta je to što mi možemo da uradimo kako bi smo poboljšali bezbednost hrane od koraka kupovine, do koraka pripreme hrane kod kuće.

Planirajte svoj put u kupovinu, i neka to bude poslednje stajanje pre odlaska kući.

Koristite listu za kupovinu, ali na takav način je sastavite da prvo kupujete proizvode koji imaju dug rok trajanja i koji ne zahtevaju čuvanje u hladnim uslovima. Nakon njih krenite u kupovinu svežih proizvoda poput jaja, mleka, svežeg mesa, delikatesa, a na kraju kupujte zamrznute proizvode.

Prilikom kupovine vodite računa o mogućoj unakrsnoj kontaminaciji u kolicima. Npr. kako ja to radim, na jedan kraj kolica slažem hranu, potom stavim dva jumbo ubrusa pa potom hemiju, ako kupujem istog dana sve. Na taj način odvojim hemiju od hrane. Uvek stavljam svežu hranu, npr. meso, mlečne proizvode uz proizvode koji su zamrznuti, kako bi i dalje bili na nekoj zahtevanoj temperaturi.

Vodim računa o rokovima trajanja na proizvodima, i nikada ne kupujem proizvode kojima je istek roka trajanja za manje od 3 dana, ukoliko se radi o prethodno upakovanim proizvodima.

Dodaj komentar

Your email address will not be published.